Razvojne norme

Dete vokalizuje, igra se govornim organima, dobro guta, vuče dobro pri sisanju, dobro otvara i zatvara usta. Zbog nedovolјne razvijenosti motornog sistema, reakcije na iznenadne zvuke i šumove su nestabilne i nezrele, ali se može razaznati kojih se zvukova dete boji, koji su mu zanimlјivi i zabavni, na najopštijem nivou, koji su mu prijatni, a koji neprijatni.

Kod deteta se može primetiti gukanje, kao da dete raspevava vokale. Dete produkuje slogove poput ba, ga, koji su slični po trajanju i intenzitetu. Javlјaju se bezvučni plozivi - P, T. Povezuju se 3 različita vokala - eau. Dete očima traži izvor zvukova, odnosno pokušava da lokalizuje zvukove u prostoru.

Vokali se povezuju u slogove i spontano dolazi do pojave glasova koji podsećaju na L, H, F, V. Brblјanje je tipično za ovaj period uz kombinacije ap, apa, ba, da, ta, ga. Vokalizacijom dete ponekad daje potvrdu da prepoznaje majku. Prepoznaje glasove ukućana i češćih posetilaca. Na zvuke poput laveža psa, mjaukanje mačke, zvono, telefon, dozivanje po imenu, reaguje povećanom pažnjom i okretanjem glave ka smeru izvora zvuka.

Dete počinje da udvaja najpre iste slogove - ba-ba, pa-pa, ta-ta, a potom i različite slogove - ma-ba, ta-ba. Razume svoje ime i odaziva se pri pozivu. Kada plače izgovara m...m...m. Dete počinje da razaznaje zvuke i pripaja im značenje. Pokazatelј da se sluh ne razvija adekvatno može biti odsustvo pokretanja glave u pravcu zvuka ili odsustvo brblјanja.

Dete izgovara određeni broj glasova uz kombinacije glasova. Ima više reči koje su nastale udvajanjem istih slogova i kojima je pripojeno značenje - baba, deda, papa, tata. Na ovom govorno-jezičkom stadijumu se reč povezuje sa osobom ili predmetom i na taj način dobija svoje značenje. Dete ume da pokaže gde zeka pije vodu, gde je pametna glava, zna da taši, podražava zvuke - mau-mau, av-av. Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara, poput - daj, evo, no-no. Dete može da fokusirano osluškuje i povremeno pokušava da imitira zvuke koje čuje, a na govorni podsticaj pokušava da ponovi reči.

Dete razume imperative poput - dođi, donesi, idemo. Imenovane predmete dete može da prepozna i pokaže (na zahtev). Ima aktivan rečnik od 6 - 8 reči, mama, baba, papa, tata, zna da upotrebi frazu od dve reči - daj to, daj vo, ajde mama i spontano imenuje poznate predmete. Obratite pažnju na ove govorne aktivnosti jer ukoliko izostaju delimično ili u potpunosti, može se posumnjati na oštećenje sluha.

Dete reaguje na zahteve da pokaže različite objekte (kuću, kapu), likove (batu, seku), razume naloge i pokazuje svoje i tuđe delove tela (lutkino oko, sekinu ruku, mamino oko). Pravi prosto proširene rečenice od 3 reči, zna da imenuje predmete kao što su lopram klјuč, sat, lutka i sl. Od predloga zna da razlikuje u (unutra), i (ispod). Odgovara na pitanje - Ko si ti? Kako se zoveš? Kako kaže maca? Priča dok se igra i može da saopšti šta želi. Rado i sa pažnjom sluša pesmice i priče. Ako govorne aktivnosti izostaju, neophodno je proveriti sluh deteta.

Sebe zove imenom (ne kaže ja). Prepoznaje na osnovu slike funkciju predmeta - nešto što oblačim, nešto što jedem). Pokazuje prstima koliko ima godina. Oponaša neke zvuke. Rečnik je od oko 500 do 1000 reči. Zna da recituje pesmicu.

Zna da opisuje radnje na slikama - bata se smeje, seka se igra, shvata razlike na najbazičnijem nivou (veliko - malo, bata - seka). Može da prepozna pravila igre (Ne lјuti se čoveče, Žmurke). Daje odgovor, razume pitanja: Šta radiš kad si gladan? Šta radiš kad ti je hladno? Broji redom do 5. Imenuje i prepoznaje 2 - 3 boje. Raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Govori potpunim rečenicama razumlјivo, o sebi i drugima i događajima u toku dana. Igra se izmišlјenih igara (izmišlјa uloge). Razlikuje levu i desnu stranu. Može da izrecituje pesmicu od tri strofe. Radoznalo prati sadržaje priča i postavlјa pitanja.

Govor je gramatičan. Dete može da definiše jednostavne reči - šta je sunce, šta je jabuka. Prepričava priče koje je čulo. Izvršava tri uzastopna naređenja. Može da broji u nizu do 10. Može da prepozna osnovne razlike i sličnosti (po čemu su slične krava i ovca, po čemu se razlikuju riba i ptica). Zna koja životinja daje mleko, koliko nogu ima pas.

Zna da imenuje dane u nedelјi, definiše jednostavne reči, prepričava priče koje je čulo, izvršava tri uzastopna naređenja - Idi do dnevne sobe, uzmi svesku sa stola i donesi mi je. Može da broji u nizu do 10. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova. Ima rečnik od oko 2000 reči i pravilno koristi sve elemente govora.

Može da prepriča ispričanu priču. Može da razazna kojim slovom počinje određena reč. Vrši analizu i sintezu reči od 4 - 5 glasova - Šta sam rekla: K U Ć A? Koja slova čuješ kada kažem: seka? Zna da broji do 20 unapred i unazad. Zna da imenuje godišnja doba, da objasni razliku između njih. Opisuje slike i uočava uzročno posledične veze.