Cerebralna paraliza

Osnovni neuromotorni poremećaj - različite smetnje položaja i pokreta, koje mogu biti različitog inteziteta i koje zahvataju različite delove tela, najčešće su praćene nizom drugih smetnji i oštećenja.
Cerebralna paraliza nije izlečiva, ali se posledice mogu smanjiti i ublažiti.

Učestalost

Ne postoje tačni podaci o učestalosti pojave cerebralne paralize, ali u literaturi se nalaze podaci da se učestalost kreće u rasponu od 2 - 7 promila.

Uzroci

• Prenatalni faktori – infektivna oboljenja majke (rubeola, toksoplazmoza), intoksikacija majke (zloupotreba alkohola i droge)
• Perinatalni – traume, infekcije CNS-a
• Postnatalni - meningitis, encefalitis, vaskularna oboljenja

Klinička slika

• Neuromotorički simptomi - spasticitet - pojačan mišićni tonus; atetoza - nevoljni besciljni pokreti; rigidnost; ataksija - pijani hod, poremećaj ravnoteže; tremor - drhtavost; atonija - mlitavost
• Poremećaj mišićnog tonusa – hipotonije, fenomen makaza, stisnute pesnice, položaja opistotonusa i pasivnog otpora na istezanje
• Zaostajanje primitivnih refleksa vrata
• Asimetrija neuroloških znakova – reakcija padobranca, koja se javlja pre 12og meseca
• Poremećaji govora i glasa – nerazvijen govor, rinolalija - govor kroz nos, afonija, dizartrija, hipotoničnost govorinih organa, progovaranje kasni, jezički razvoj kasni, bradilaličan (usporen) govor, nepreciznost konsonanata, poremećaj samoglasnika, izmenjehn glas, jednolična jačina
• Jaka salivacija
• Oštećenja sluha
• Oštećenje vida
• EPI napadi
• Intelektualna ometenost - ali ne nužno

Klasifikacija

Prema obliku

• Spastična hemiplegija – najčešći tip hemiplegije. Karakteriše ga makazasti hod. Oštećeni su koordinacija pokreta, brzi pokreti šakom, hvatanje malih predmeta.
• Diskinetična CP - poremećaj položaja koji su udruženi sa pojavom nevoljnih pokreta. Horeoatetoidni - manifestuje se različitim nevoljnim pokretima koji zahvataju lice i ekstremitete; atetoza - zahvata krajnje delove ekstremiteta u vidu uvijanja i krivljenja, koji se pojačavaju kada je dete uzbuđeno ili bolesno distonični; distonični - pojava nevoljnih, sporih pokreta.
• Atonični oblik – hipotonija, slabost pretežno donjih ekstremiteta.
• Ataksični oblik - udružena sa drugim oblicima. Dete kasno prohoda i nije stanju da obavlja precizne brze pokrete.
• Mešovit tip - kombinacija osnovnih oblika.

Prema rasporedu neuromotoričkih ispada

• Monopareza – zahvaćenost jednog ekstremiteta
• Hemipareza - zahvaćenost ruke i noge iste strane tela
• Parapareza – zahvaćenost isključivo nogu
• Dipareza – noge su više zahvaćene
• Tripareza – tri uda
• Tetrapareza - zahvaćeniost sva četiri uda

Procena

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne anamneze, kliničkog pregleda i dopunskih dijagnostičkih metoda - naročito magnetne rezonance. Dijagnozu postavlja neuropedijatar i/ili fizijatar.

Tretman (logopedska terapija)

Ne postoje dva ista deteta sa cerebralnom paralizom. Zato je neophodno napraviti individualni plan za svako dete. Govor je samo jedan od simptoma, zato je potreban multidisciplinarni tim koji čine fizioterapeut, radni terapeut, logoped. Rana habilitacija započinje procenom riziko faktora koji mogu dovesti do usporenog psihomotornog razvoja. Logoped započinje tretman uspostavljanjem funkcija sisanja i gutanja, a kasnije i žvakanja.

Logoped na početku radi pasivne masaže oro - facijalne regije kao i taktilne stimulacije radi korigovanja pojačane salivacije, nemogućnosti gutanja pljuvačke i jačanja mišića usana, jezika, obraza, vilice. Masažama razvijamo svest o prostoru usne duplje i govornim organima. To moženo postići logopedskim sondama. Vežbe se rade tako što se postepeno povećava pritisak na jezik - na ovaj način se omogućava da dete postepeno vrati funkciju pokreta koji je neophodan za prebacivanje zalogaja hrane ili gutljaja tečnosti ka grlu, uvode se jaki ukusi, zatim termotaktilna stimulacija - hladna i topla masaža. Termotaktilna stimulacija podrazumeva kružne pokrete sa unutrašnje strane obraza, usana i nepčanih lukova. Treba koristiti različite stimuluse, kako bi dete steklo što više senzomotornih iskustava.

Kod dece sa cerebralnom paralizom narušeno je disanje, tako da treba sprovoditi vežbe disanja i vežbe relaksacije. Uz to je neophodno raditi i vežbe fonacije.

Deca sa cerebralnom paralizom imaju hipotoniju govornih organa, spušteno meko nepce, ne može da spoji usne, ne može da pomera jezik u stranu, da ga podiže, presavija, istura. Zato je neophodno raditi vežbe za jačanje mišića usana, jezika, obraza, vilice, mekog nepca. Treba raditi na ispravljanju artikulacije glasova. Deci sa cerebralnom paralizom teško je izgovaranje glasova P, B, T, D, K, G, M, R i vokala I, U... Treba izazvati glas samostalno, a onda u rečima, rečenicama i spontanom govoru. Deci su zanimljive ritmičke igre, a nama služe za uspostavljanje ritma i tempa. Takođe je neophodan dugotrajan rad na razvijanju jezika, jezičke strukture, verbalne komunikacije i komunikacije u celini.

Roditelji moraju prihvatiti svoje dete kao dete sa cerebralnom paralizom. Najvažniji terapeuti su roditelji. Sa rastom deteta individualna terapija postaje nedovoljna. Neophodno je dete uključiti u vrtić. Takođe je neophodno da dete učestvuje u radionicama, radnoj okupaciji u skladu sa mogućnostima.