Disleksija
Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast.
mr Maja Jovanović - defektolog
osnivač Logosan kabinetaDa bi se postavila dijagnoza disleksije, inteligencija deteta mora biti na određenom nivou za njegov uzrast, a sposobnosti čitanja ispod očekivanog za njegov uzrast (najmanje 18 meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta), dok uslovi života i rada u kući i školi moraju zadovoljiti određene minimalne zahteve.
Učestalost
Ne postoje tačne procene učestalosti, jer ne postoje tačni kriterijumi za dijagnostiku. Smatra se da se disleksija javlja u oko 5 - 10% dece školskog uzrasta. U našim školama ne postoji sistemsko praćenje učenika koji imaju predispozicije za razvoj teškoća u čitanju i pisanju, ili imaju disleksiju. Smatra se da broj dece sa disleksijom ima trend stalnog rasta i da svaki 10. učenik ima neki stepen disleksije.
Uzroci
Poput mnogih govorno - jezičkih poremećaja i za disleksiju ne postoje jasno utvrđeni uzročnici. Na javljanje poremećaja u čitanja i pisanju utiču organski, psihološki i socijalni faktori kao i usporeno sazrevanje deteta. Uzroci se dele na:
- Primarne uzroke – nasledna predispozicija, genetska osnova, neurološki deficiti, minimalna cerebralna disfunkcija, auditivni deficit, vizuelni deficit, hiperaktivnost
- Sekundarne uzroke – faktori koji deluje prenatalno, perinatalno i postnatalno (pre rođenja, za vreme rođenja i posle rođenja), a dovode do oštećenja mozga.
Klinička slika
- Teškoće povezivanja grafeme i foneme: slova - glasa
- Teškoće povezivanja glasova i slogova u reči
- Premeštanje i umetanje glasova
- Premeštanje redosleda slova u reči: od - do
- Zamena grafički sličnih slova
- Zamena fonetski sličnih slova
- Zamena slogova
- Zamena reči
- Izostavljanje slova i slogova
- Ponavljanje delova reči
- Teškoće u praćenju slogovnog ili brojčanog niza
- Teškoće u praćenju smera čitanja
- Vraćanje na pročitani red
- Izostavljanje celog reda
- Čitanje reči na nekoliko pogrešnih načina
- Nepoštovanje ortografskih pravila - zareza i tačke
- Izmišlja ilustrovanu priču po slici koja nema veze sa tekstom
- Loše prepisuje sa table
- Poremećaj u imenovanju stvari i ljudi
- Deficiti verbalnog pamćenja - pamćenja brojeva
- Smetnje u orijentaciji u vremenu i prostoru
Emocionalne smetnje
- Svesno odbijanje učenja
- Otvoreno neprijateljstvo
- Negativno uslovljavanje na čitanje
- Prenošenje neprijateljstva
- Otpor prema pritisku
- Težnja za zavisnošću
- Gubitak samopouzdanja
- Opasnost od uspeha
- Rasejanost i nemir
- Povlačenje u sopstveni svet
Klasifikacija disleksija
- Primarna specifična disleksija - kongenitalno i hereditarno uslovljena. Teškoće se javljaju bez obzira na uobičajene metode učenja, normalnoj inteligenciji deteta i dobrim sociokulturnim uslovima življenja.
- Sekundarne disleksije – nastaju zbog vizuelnih, akustičkih i motornih deficita, poremećaja u spacijalnoj orijentaciji. Karakteriše se uvek istim tipom grešaka.
Dijagnoza disleksije
Poremećaj u savladavanju čitanja i pisanja zahteva pažljiv dijagnostički postupak i zahteva da bude interdiscipliniran. Postupak se ne može sprovoditi kroz jednokratno testiranje već zahteva posmatranje učenika u različitim aktivnostima, pri rešavanju različitih zadataka, kroz razgovore o doživljavanju škole i obaveze, stavove prema učenju i drugoj deci. Na taj način dobijamo uvid u individualni, kognitivni i edukativni profil učenika.
Procena obuhvata
- Anamnezu - podatke o trudnoći, porođaju, detetu, porodici
- Neurološki pregled - EEG, PET, MR, oftamološki pregled
- Procena sluha i diskriminacija (razlikovanje) glasova
- Procena komunikativnih sposobnosti - fonološke, gramatičke, semantičke i pragmatske sposobnosti; procene čitanja; procena pisanja; procena ritma; testiranje jezičkih sposobnosti; procena pamćenja;
- Procena kognitivnih sposobnosti
Kod disleksije je često prisutan i deficit pažnje. Dijagnozu disleksije postavlja dečiji psihijatar i neophodno je
uputiti dete na stručni i kontinuirani logopedski tretman.
Da bi se postavila dijagnoza disleksije, inteligencija deteta mora biti na određenom nivou za njegov uzrast,
a sposobnosti čitanja ispod očekivanog za njegov uzrast - najmanje 18 meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta,
a uslovi života i rada u kući i školi moraju zadovoljiti određene minimalne zahteve.
Tretman
Disleksija nije bolest, već sindrom ili skup osobina primanja, obrade i čuvanja informacija kod neke osobe. Disleksija može biti znatno umanjena odgovarajućom terapijskom intervencijom, kao i individualnim pristupom u nastavi. Logopedski tretman treba da je u skladu sa opštim ciljevima obrazovanja i vaspitanja i da utiče na razrešavanje emocionalnih problema učenika, da razvija njihovu socijalizaciju i funkcije koje čine ne samo osnovu za govor, čitanje i pisanje već i za učenje uopšte.
Specifične vežbe:
- Prepoznavanje i imenovanje grafema (slova) izolovano
- Prepoznavanje i imenovanje grafema (slova) izolovano i u kontekstu reči i rečenice
- Prepoznavanje glasa analizom i sintezom
- Slaganje reči od kockica uz glasno povezivanje - pevanje
- Čitanje jednosložnih reči
- Čitanje dvosložnih reči
- Završavanje reči na određeni slog
- Čitanje reči sa kartončića i sklapanje rečenica
- Kratki tekstovi
- Prepričavanje
Predčitalačke veštine su preduslov za usvajanje veština čitanja. Predčitalačke veštine su:
rečnik, dobar ekspresivni govor, dobra auditivna diskriminacija, poznavanje slova, veštine analize i sinteze glasova
u rečima, diskriminacija vizuelnih oblika, uočavanje sličnosti i razlika, razumevanje govornih uputstava,
praćenje sleda priče, fonološke veštine - identifikacija i manipulacija fonemama i rima.
Stimulativan tretman predveština neophodnih za uredan razvoj sposobnosti čitanja i pisanja, kao i samog čitanja i
pisanja, pospešuje pravilnu artikulaciju glasova, utiče na usvajanje pravilne strukture rečenice, obogaćuje rečnik.
Tokom tretmana pratimo sled: slovo-slog-reč-rečenica-niz rečenica.
Prvi korak ka savladavanju čitanja je da dete nauči da prepozna i piše sva slova, zatim čitamo slogove, jednosložne reči, dvosložne pa tek onda višesložne. Nakon savladavanja ovog koraka prelazimo na kratke rečenice, zatim duže i spajamo niz rečenica. U tretmanu treba pratiti detetov tempo rada iako je previše lagan, detetu se treba vratiti samopouzdanje, treba naučiti dete da voli čitanje i pisanje, za početak mu obezbediti lagan materijal, koji nije previše opterećavajući, dete treba bodriti i hvaliti.
Tretmani se sprovode 2 - 3 puta nedeljno po 45 minuta.