Mucanje

Govor predstavlja udruženost sociološkog, psihološkog i fiziološkog faktora koji međusobno sinhronizovano deluju i bilo kakva disfunkcija ovih faktora dovodi do patološkog stanja.
Da bi govor bio fluentan mora postojati svih pet govornih dimenzija:

• Redosled - glasovi se u rečima javljaju određenim redosledom i ako se to naruši reč gubi svoje značenje
• Trajanje - svaki glas ima određeno trajanje i ako se to poremeti javlja se nerazumljiv govor
• Brzina - utiče na razumljivost govora, u početku je govor brži a zatim se brzina smanjuje do pauze
• Ritam - ritam je ustvari tok govora i može biti prebrz, isprekidan i neujednačen
• Tečnost - slivanje glasova u reči, a reči u rečenice

Uzroci mucanja

Uzroci mucanja su još uvek nerazjašnjeni. Pretpostavlja se da postoji nasledna predispozicija tj. pogodno tle ili preduslov. Na tu sklonost može da se nadoveže neki traumatski događaj koji roditelji najčešće navedu kao uzrok. Mucanje je nešto što se stalno razvija i menja. Mucanju mogu doprineti reakcije roditelja i sredine, vaspitni stav roditelja, ambicioznost roditelja u pogledu govora, urbana sredina koja nameće takmičarski duh i anksioznost, identifikacija sa dragom osobom. Čak u 50% slučajeva postoji nasledna osnova tj. podno tle za razvoj mucanja. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica.

Kritičan period za razvoj mucanja

Tipovi mucanja

Tipovi mucanja kod dece:

• Fiziološko - period usvajanja govora - 2. do 4. godina
• Razvojno mucanje - najčešće se javlja kod dece predškolskog uzrasta
• Neurogeno mucanje - najteži oblik mucanja jer postoji neurogeni faktor - oštećenje, povreda

Tipovi mucanja kod odraslih:

• Razvojno - perzistentno - javlja se kod osoba koje su već imale problem sa mucanjem, osobe koje su lečene i po prestanku govornih tretmana govor se pogoršao
• Neurogeno - stečeno mucanje usled tumora, insulta, meningitisa, degenerativnih bolesti
• Psihogeno mucanje - mucanje nastalo usled neke stresne situacije

Kako se ispoljava mucanje?

Primarne ili osnovne smetnje

• Klonične smetnje - lakša forma mucanja - to je ustvari naizmenično stezanje i opuštanje mišića govornih organa. Predstavlja lakši oblik mucanja i uglavnom se javlja na početku reči. Ponavljanja uglavnom nisu praćena izraženom napetošću. Primer: p-p-p-patka, pa-pa-pa-patka, k-k-kad bu-bu-budeš mogao po-pozovi me da idemo u bi-bioskop!
• Tonične smetnje - srednja forma mucanja - govorni tok se ne prekida već se produženo izgovara, napetost je naglašenija. Grč traje duže od 1 sekunde. Primer: Kkkkad iiimaš vvvvvremena...
• Blokada - dolazi do prekida govornog toka, praćen je jakim grčenjem mišića govornih organa. Može se ispoljiti i na glasovima u sredini reči. Primer: k------ad bud------ež mogao p-----ozovi me!
• Uglavnom se javljaju smetnje klonično - toničnog tipa - teška forma mucanja!

Uglavnom se javljaju smetnje klonično - toničnog tipa - teška forma mucanja!

Na verbalnom planu

• Otezanje vokala
• Ponavljanje glasova
• Ponavljanje slogova
• Ponavljanje reči i fraza
• Ponavljanje delova rečenica
• Produžavanje glasova
• Poštapalice
• Zastajanje u govoru
• Neadekvatne pauze

Uglavnom se zastajkivanje javlja na plozivima ali može i na drugim glasovima, dok je ređe na vokalima. Takođe se uglavnom kada je glas u inicijalnom položaju, može kada je glas u medijalnom ali vrlo retko kada je glas u finalnom položaju!

Na neverbalnom planu

• Strah od govora
• Fiziološke reakcije - podrhtavanje, lupanje srca, izmenjeno disanje, crvenilo, bledilo, preznojavanje, grč u stomaku
• Suvišni pokreti - grimase, treptanje, stiskanje kapaka, kašljucanje, lupkanje nogama...

Procena mucanja

Prilikom procene neophodan je tim stručnjaka - logoped, psiholog, pedagog, a po potrebi i lekar - neurolog.

Anamneza

• Podaci o porodici - uzimamo podatke o trudnoći i porođaju, razvoju govora, članovima domaćinstva, odnosu između roditelja, odnosu sa roditeljima, odnosu sa braćom i sestrama, vaspitnom stavu roditelja, stavu roditelja u odnosu na govorne smetnje
• Podaci o govoru i govornom ponašanju - nasledni faktori - da li neko u porodici muca, kada je počelo mucanje, da li oni početak mucanja povezuju sa nekim događajem, vrsta smetnji, učestalost smetnji
• Stav prema lečenju - da li su išli na tretmane do sada, koliko dugo, na čiji predlog i šta očekuju
• Podaci o socijalnom ponašanju - kako provodi slobodno vreme, odnosi sa vršnjacima, kako reaguje na autoritet, na odvajanje od roditelja

Analiza govora

• Automatizmi
• Ponavljanje
• Čitanje ili pričanje priče u slikama - pratimo trajanje, vrstu glasova na kojima se mucanje javlja, frekvenciju ponavljanja i produžavanja glasova, da li su postojali zvučni fenomeni tipa glasnog disanja, duvanja, zatim grimase lica npr. jezika, vilice, usana, pokreti glave, pokreti ekstremiteta, trajanje najdužeg bloka
• Nedovršene pričice
• Nedovršene rečenice
• Dijalog
• Samostalni govor

Biološki ritam deteta

• Kada ide na spavanje
• Ritam ishrane
• Dnevnik aktivnosti

Psihomatske reakcije

• Disanje
• Crvenjenje, bledilo
• Znojenje
• Tikovi

Samoprocenjivanje reakcije na govorne situacije

• Davanje liste situacija pri čemu on daje ocenu na skali od 1 - 10 koliko mu je neka situacija stresna

Tretman

Tretman prvenstveno zavisi od uzrasta i uzroka koji je doveo do mucanja. U proseku tretman traje od 45 minuta do 60 minuta. Vrlo je važan korektan odnos između terapeuta i deteta kao i saradnja između terapeuta i roditelja koji su koterapeuti u tretmanu. Uspešnost tretmana zavisi i od poverenja između stručnjaka i deteta kao i od prihvatanja. Ono što logoped svojoj stručnošću uči osobu koja muca, roditeljska ljubav i saradnja u terapiji aktivno dopunjuju. U zavisnosti od uzrasta i uzroka uključujemo i stručnjake drugih oblasti - lekar, psiholog, pedagog. Svako dete, odrasla osoba je drugačija i svakom detetu / odrasloj osobi ne odgovaraju iste govorne tehnike za kontrolu smetnji - zato su individualni tretmani značajniji. Kod nekoga ćemo primeniti jednu metodu, kod nekoga više ali sve to varira od osobe do osobe. Nekada neka metoda može da bude i kontraindikovana ili da na početku daje rezultate, a kasnije ne. Zadatak logopeda jeste da poznaje što više tehnika i bude senzibilan na potrebe pacijenta i da isprati šta i u kom tretnutku da primeni. Zato je interakcija između logopeda i osobe koja muca jako važna.

Kao jedna od najefikasnijih i najkorišćenijih metoda jeste Metoda svesne sinteze razvoja, prof. Dr Cvetko Brajović:

• Uspostavljanje bioloških ritmova - odlazak na spavanje i ustajanje svakog dana u isto vreme, uzimanje glavnih obroka u određeno vreme, organizovati detetov dan
• Govoriti staloženo, bez prekidanja i upadanja u reč
• Odnos članova porodice u odnosu na dete
• Ne kažnjavati dete zbog mucanja i ne davati mu povlastice zbog toga
• Pohvaliti dete kada uradi određenu aktivnost
• Jedinstven vaspitni stav
• Roditelj je koterapeut u tretmanu

Tretman se sastoji od:

• Vežbe opuštanja - napravimo prijatnu, ugodnu i opuštenu atmosferu, po potrebi pustiti i neku opuštajuću muziku i damo instrukcije da zamisli da je na nekom lepom mestu, plaži. Opuštamo svaki deo tela. Jako je važno da se vežbe rade svaki dan, naročito kada se oseti nervoza i napetost.
• Vežbe disanja - uspostavljanje pravilnog ritma disanja koji je uglavnom disharmoničan kod osoba koje mucaju.
• Govorna terapija - Prema prof. Brajoviću postoje tri faze terapije:
  - U prvoj se savladavaju teškoće sa pojedinim glasovima i rečima. Pišemo i pevamo vokale prvo u svesci pa u vazduhu. Takođe, merimo vreme. Zadatak uvežbavamo dok skroz ne savladamo. To radimo jer želimo da uspostavimo sklad između pokreta ruke, usana i glasa tj. tonova. Zatim vežbamo izgovor uz šum. Šum nam pomaže da lakše izgovorimo reč na kojoj imamo blokadu. Razlikujemo jak, slabiji i najslabiji šum. Vežbamo na plozivima - P, B, T, D, K, G
  - U drugoj fazi nastavljamo da uvežbavamo prvu fazu tako što čitamo i prepričavamo i pred drugima bez smetnji. Svaku reč izgovaramo prvo u sebi pa naglas. Kada pročitamo prvo pogledamo ogledalo i izgovorimo, a kasnije nekog ko je prisutan. Za to vreme koristimo i šum.
  - U trećoj fazi vodimo razgovor sa drugima bez poteškoća, postupno, koristeći pravila prve i druge faze. Prepričavamo priče, prvo sa što više reči, a zatim sa što manje reči. Sva pravila koristimo u svakodnevnom govoru i različitim situacijama, gledamo sagovornika u oči.
• Vežbe ritma - Mucanje ustvari predstavlja poremećaj ritma i tempa i zato je jako važno da se na tome radi. Možemo taktirati olovkom, rukom, nogom. Udahnemo i prvo izgovaramo na slogove. Ovom metodom se utiče na organe za respiraciju i fonaciju što je i cilj tretmana.

Osim ovoga, postoje i:

• Metoda zajedničkog govora
• Metoda grčeva
• Metoda pevanja - jer je poznato da se za vreme pevanja ne muca
• Ubacivanje neutralnog glasa
• Primena delay - sistema - slušanje svog govora sa zakašnjenjem što dovodi do usporavanja. Ova metoda postoji kao opcija na digitalnom logopedskom setu i daje dobre rezultate.
• Kod odraslih možemo koristiti i metodu pseudo - mucanja ili lažnog mucanja

Osim individualnih možemo raditi i grupne tretmane.

22. oktobar - svetski dan svesti o mucanju.

Nema brzog izlečenja niti čarobne pilule. Naoružaj se stpljenjem i kreni! Samo hrabro! Budi istrajan i uporan! Mucanje je rešivo ako vi odlučite tako!