Razvojna disfazija

Razvojna disfazija predstavlja razvojni jezički poremećaj, tj. poremećaj razvoja ekspresivnog (jezičko izražavanje) i razvoja receptivnog (jezičko razumevanje) sa patološkim oblicima ispoljavanja, distorzijom (oštećenjem) i supstitucijom (zamenom) glasova i reči do parafazičnog oblika, koje se ne javlja ni u jednom stadijumu normalnog govorno - jezičkog razvoja i održava se veoma dugo.

Mogući uzroci

• Anomalije razvoja mozga
• Genetski uzroci
• Neurološki deficiti
• Kognitivni deficiti
• Motorički poremećaji
• Psihogeni i emocionalni uzroci
• Uticaj sredine

Klasifikacija

• Poremećaj ekspresivnog tipa – sposobnost deteta da se govorno izrazi je znatno ispod očekivanog nivoa za urast, dok je razumevanje govora u granicama normale ili malo ispod proseka. Mogu postojati poremećaji artikulacije, odsustvo ili zamena pojedinih reči, nesposobnost formiranja rečenice od dve reči do 3 godine, ograničen razvoj rečnika, preterana upotreba malog broja opštih reči, pogrešna upotreba gramatičkih oblika (predlozi, zamenice, padeži i vremena). Upotreba neverbalnih poruka (gest, osmeh) uglavnom nije oštećena kao i sposobnost komuciranja bez govora. Dete gestom i mimikom želi da nadomesti nedostatak govora.
• Poremećaj receptivnog tipa – razumevanje govora je znatno ispod očekivanog nivoa za uzrast deteta, neodazivanje na ime do prvog rođendana, nesposobnost da je do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih predmeta ili da se izvrši jednostavan nalog (daj auto, sedi, uzmi loptu) do druge godine. Kod ove dece često kasni i govorno izražavanje, zatim kasne i u socijalnom razvoju, slaba pažnja, izolacija od vršnjaka, osetljivost, stidljivost.
• Ekspresivno - receptivni tip

Klinička slika (ispoljavanje)

Komunikativne sposobnosti deteta su znatno ispod njihovog kognitivnog razvoja, najmanje 18 meseci.

• Deficiti auditivne percepcije - deca sa razvojnom disfazijom imaju normalan ali ne i precizan sluh. Ispoljavaju se kao: poremećaj percepcije i diskriminacije fonema, nerazumevanje većih celina, kratak opseg auditivne memorije, kratko verbalno pamćenje, teže uviđanje sličnosti i razlika.
• Deficiti praćenja brzog govora odraslih - verbalna informacija protiče isuviše brzo za njih. Zato se deci sa razvojnom disfazijom moramo obraćati usporeno, malo razvučeno a nekada čak i slogovno.
• Deficiti redosleda - govor se sluša i emituje u vremenskom sledu – glasovi, reči i rečenice. Deficiti se odnose na redosled glasova u rečima i reči u rečenicama.
• Deficiti verbalnog pamćenja - deca sa razvojnom disfazijom nisu u mogućnosti da zapamte reči ili rečenice koje prevazilaze nivo razvijenosti njihove unutrašnje jezičke strukture, a ako ih nauče one se brzo razgrađuju i gube.
• Deficiti pažnje, prostorne orijentacije i vizuelne percepcije
• Jezički deficiti
  - Artikulacione smetnje - za glasove koji zahtevaju složenije pokrete oralne muskulature. Ispoljavaju se kao nemogućnost izgovora glasova, distorzije glasova, obezvučavanje. Uglavnom se javljaju na sledećim glasovima: R, LJ , J, Č, DŽ, Š, Ž, D, S, Z, C, K, G
  - Morfološko - gramatički deficiti - koriste samo osnovne oblike reči; uglavnom koriste imenice i to uglavnom konkretne; glagoli u trećem licu jednine- ide, spava; ne razlikuju rod, najčešće koriste sadašnje vreme, kasnije usvajaju zamenice, predloge, priloge, veznike.
  - Sintaksički deficiti - odložen početak iako je razumevanje očuvano; rečenice se formiraju na agramatičan način; teško formiraju upitne rečenice; oskudan rečnik, višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili završnim slogom.
  - Semantički deficiti - značenje reči se sporije razvija; takođe sporo se razvija i razvijanje apstraktnih jezičkih kategorija - predloga i prologa.
  - Deficiti pragmatike - upotreba jezika u socijalnim interakcijama, u svrhu traženja informacija, zahteva, poštovanje pravila konverzacije, siromašna upotreba jezika.
  - Neverbalna komunikacija (gest i mimika) su znatno bolje od verbalne

Kada sumnjamo na disfaziju?

• Dete ima oskudan rečnik
• Značenje reči se sporije odvija
• Reči su skraćene sa zamenom glasova i slogova
• Teško usvaja upitne i odrične rečenice
• Govor u celini je nerazumljiv
• Ne izgovara veliki broj glasova
• Ne pravi razliku između sličnih glasova
• Teško usvaja apstraktne pojmove
• Ne razlikuje rod
• Teško usvaja množinu
• Ne koristi vremena
• Zamenice kasno usvaja
• Ne koristi priloge, predloge i veznike

Klasifikacija

Kriterijumi za dijagnostiku

Dijagnozu razvojne disfazije daju dečiji neurolozi na osnovu neurološkog statusa, rendgena glave, EEG-a, anamneze.

• Hronološki uzrast između 3. i 7. Godine bez neurološkog, emocionalnog ili poremećaja ponašanja
• IQ iznad 90
• Bez vidnog ili slušnog deficita
• Bez socijalne deprivacije (zapuštenosti)

Logopedska dijagnostika

• Uzimamo anamnezu - ime, prezime, datum rođenja, članovi porodice, da li u porodici potoje neki poremećaji govora, nasledna oboljenja, odnos sa vršnjacima, podaci o trudnoći, porođaju - da li je bio prevremni ili na vreme, carski ili prirodno, da li je dete imalo nekih problema na rođenju, ocena na rođenju, kada je počelo da sedi, da se uspinje, da hoda, kada se javila prva reč, rečenica
• Kako dete komunicira u svakodnevnoj situaciji, da li se nadovezuje na temu, dodaje informacije ili samo ponavlja i potvrđuje informacije
• Procenjujemo razvoj i nivo razvijenosti krupne motorike, fine motorike, perceptivne sposobnosti, intelektualni razvoj i socijalni razvoj - procenjujemo u odnosu na hronološki uzrast deteta - da li postoji zaostajanje i koliko je u odnosu na hronološki uzrast deteta
• Govor
  - Razumevanje govora - jednostepeni, dvostepeni i višestepeni nalozi
  - Jezička produkcija - da li i koliko govori; frekvenciju i vrstu reči koje koristi (imenice, glagole, prideve, brojeve, veznike, priloge i predloge), da li sklapa rečenice, od koliko reči, redosled reči u rečenici, artikulacioni test – procenjujemo izgovor glasova, da li govori smisleno, da li učestvuje u komunikaciji sa l ogopedom, roditeljem, u igri, kroz različite zadatke, kako traži nešto što želi, da li postavlja pitanja

Tretman razvojne disfazije

Neophodan je tim stručnjaka - neurolog, logoped, psiholog i pravi se individualni plan za svako dete.
Ukoliko se na osnovu procene neurologa, logopeda i psihologa utvrdi dijagnoza razvojne disfazije, neophodno je što pre započeti intezivan logopedski tretman. Što se pre započne ishod će biti bolji. Pored logopeda učestvuju i roditelji kao kooterapeuti, koji se svakodnevno moraju baviti detetom.

Rade se individualni tretmani jer je terapijska procedura usmerana na razvijanju i korekciji određenih funkcija, prilagođen psihofizičkom profilu deteta, vrsti i težini nedostataka.

Tretmani se organizuju 2 - 3 puta nedeljno u trajanju od 45 - 60 minuta u zavisnosti od pažnje deteta. Tretmani traju godinama u zavisnosti od toka i usvajanja.

Tretman podrazumeva

• Razvoj fine motorike - opšte telesne motorike, fine motorike ruke, šake i prstiju, telesne šeme i fine motorike govornih organa
• Auditivno - perceptivni razvoj - koristimo različite zvuke - zvuci iz prirode, različiti predmeti, ljudski glas; varijacije u dužini tonova, promene visine tonova, promene inteziteta tona
• Verbalna stimulacija - pevanje, pisanje vokala, slogova, reči. Neophodan je veliki broj ponavljanja i svaki put različito intoniran
• Bogaćenje rečnika - kroz razne sličice i pričice, ponavljanje i prepričavanje
• Vežbe oralne praksije
• Rad na artikulaciji glasova
• Stimulacija značenjske strane jezika - zamenice, prilozi, predlozi, promene kroz padeže, vremena, rod
• Prostorna orijentacija
• Proširivanje rečeničke strukture
• Povezivanje iskaza u veće celine
• Davanje različitih životnih situacija - prvo kroz priče u slikama a kasnije i stvarnih situacija - da opiše, prepriča, šta bi uradio, kako bi se ponašao
• Motivacija i dece i roditelja